Историја открића сумпорне киселине

У древној Кини, разблажену сумпорну киселину звали су „зелено уље стипсе“. Током 650-683 нове ере (Гао Зонг из династије Танг), алхемичар Гу Ганг Зи је у својој књизи „Жути цар Јиудинг Схен Дан Јинг“, том 9, забележио „метод екстракције камене жучи“, односно суву дестилацију камене жучи (жучна стипса) за добијање сумпорне киселине.
Сумпорна киселина је откривена у 8. веку. Арапски алхемичар Џабер добија сумпорну киселину сувом дестилацијом кристала жељезног сулфата. Неки рани хемичари, као што су Рази и Јабер, такође су написали листе сумпорне киселине и њених сродних минерала; Други, као што је др Ибн Сина, стављају већи нагласак на врсте сумпорне киселине и њихову вредност у медицини.
У 17. веку, немачки хемичар Јохан Рудолф Глаубер је загревао мешавину сумпора и калијум нитрата са паром да би произвео сумпорну киселину. У овом процесу, калијум нитрат је разложио и оксидисао сумпор да би се формирао сумпор триоксид (СО3), који се могао помешати са водом и претворити у сумпорну киселину. Дакле, 1736. године, лондонски фармацеут Џошуа Ворд користио је ову методу за пионир производње сумпорне киселине великих размера.
Године 1746, Џон Робак је применио овај принцип и увео процес у оловној комори за производњу сумпорне киселине у великим количинама по нижој цени и ефикасности. Након многих усавршавања, овај метод се користи у индустрији скоро два века. [2] Овај метод производње сумпорне киселине, који је креирао Џон Робак, производи сумпорну киселину у концентрацији од 65 процената, а касније су је модификовали француски хемичар Џозеф Луј Геј-Љусак и енглески хемичар Џон Гловер да би произвели сумпорну киселину у концентрацији од 78 процената. Међутим, ова концентрација још увек не испуњава неке индустријске намене.
Почетком 18. века производња сумпорне киселине заснивала се на следећој методи: метална сулфидна руда је спаљивана у јефтин сулфат, који је на одређеној температури могао да се разложи на одговарајући метални хидроксид и гасовите сумпор-оксиде, који су потом коришћени. за производњу сумпорне киселине. Нажалост, висока цена овог процеса спречила је широку употребу концентроване сумпорне киселине. [2] Рани молекуларни дијаграм сумпорне киселине, који је нацртао Џон Далтон 1808. године, показује да сумпорна киселина има централни атом сумпора и да формира ковалентне везе са три атома кисеоника, као што је приказано десно.
Затим, 1831. године, Перегрин Филипс, енглески трговац сирћетом, дошао је на идеју да направи сумпор триоксид и сумпорну киселину по много нижој цени, што је процес који се данас широко користи.